датум последњег ажурирања
01.04.2015
DESIGN by VOJA

 

 


црвена боја - лош догађај
жута боја - добро, могло је и боље
зелена боја - одличан догађај

Кликните на одговарајућу боју семафора и приказаће вам се најактуелнији
догађаји из мог живота при последњем ажурирању сајта,
и то сврстани у три категорије како је то горе већ назначено.

Такође, имате прилику да погледате и архиву догађаја,
те стога ова архива представља мој својеврсни дневник.

Ипак, ни семафор попут биографије не садржи најинтимније догађаје!

.

АРХИВА

3. октобар 2009.
Драган и Маја Милосављевић су се венчали у цркви у Сремчици, весеље се наставило у мотелу "Ера"! (Гане је дипломирао претходне среде!)

15. фебруар 2009.
Поклона бивше колегинице Иване Стекић - књига "Војводина заувек" која садржи приказ слика и опис уметности еминентног српског сликара Саве Стојкова у чијој уметности доминира војвођанска равница.
13. децембар 2008.
У новосадком кафеу "Трема" окупили су се Симоновићи: Далибор. Далиборка, Жељко, Новак и ја. Многи од нас су се први пут видели и упознали. Гробови наших предака су једини преостали на идворачком гробљу од свих Симоновића који су живели тамо у прошлости.

11. децембар 2008.
Први сусрет са братом Далибором Симоновићем у Новом Саду.
7. новембар 2008.
Прелеп дрвени коњић кога сам добио на поклон од Марка и Наташе на прослави рођендана.
16. август 2008.
Опет сам посетио идворачког свештеника Петра и кроз увид у домовне књиге направио нови напредак у конструисању родослова по мушкој линији. Значајно ми помажу својим казивањима отац Душан, стриц Јован из Новог Сада и тетка Стојанка из Зрењанина.
11. август 2008.
Наставио сам претрагу за прецима по матичним књигама из месне заједнице у Идвору. Упознао сам свог најрођенијег стрица Јована посредством матичара Раде Ивковића. Први пут сам боравио у кући својих предака у којој су ми живели чукундеда, прадеда, деда, а отац рођен.
10. август 2008.
Одбојка и вожња чамцем једноседом с веслима на импровизованом излетишту на црепајачкој утрини, и све то са сјајним друштвом.
3. август 2008.
Завршио сам велико спремање по таванима, шупама и амбарима куће на Главном сокаку изневши две пуне приколице свакаквог отпада и шута нагомилаваног деценијама.
22. јул 2008.
Велеиздаја европске марионете Бориса Тадића и његових српских марионета због хапшења Радована Караџића.

Успео сам захваљујући идворачком попу Петру Илићу и домовним књигама које ми је уступио на увид да конструишем свој родослов до чукундеде Саве рођеног 1863. године. Надам се да ћу своје трагање за прецима наставити са подједнаким успехом када приступим и осталим књигама које су тренутно у месној заједници... Одушевило ме је и певање за појницом у идворачкој цркви за време службе, песме до сада нисам чуо, нити такав стил певања у цркви.
2. јул 2008.
Миа је после полагања пријемног испита имала довољан број бодова да упише Факултет организационих наука на терет буџета! Кренули смо од нуле, а завршили на 15 задатака од 20 после мало мање од шест месеци крајње интензивног рада што је било довољно да Миа буде пласирана међу првих 300 кандидата од 1300! Ово је мој највећи успех као професора математике, а на Миу сам неописиво поносан.
21,23 и 24. мај 2008

Присуствовао сам пробама Евровизије у београдској Арени. Лепо је осетити атмосферу тако великог догађаја који се не одржава тако често у сопственој земљи и граду. Добро је и демистификовати појединости везане за Евровизију стечене у прошлости посматрањем овог догађаја само посредством телевизије. Овом приликом сам први пут боравио и у самој Арени. Хала делује импресивно. Тако је деловала и Евровизија иако ме музика није погађала како би ме "погодила" Цеца или Синан :-)
29. април 2008.
Српски издајници Борис Тадић, Божидар Ђелић и Вук Јеремић потписали су споразум о сарадњи и придруживању Европској унији. Тако се у Србији наставља традиција да при свакој издаји по неки Вук нађе своје место, почев од Бранковића на Косову до Драшковића када је понизно љубио руку америчке баба-курва-вештице Медлин Олбрајт која нас је обасипала бомбама 1999. и сада Јеремића. Мене је срамота што Тадић и Јеремић беху ђаци Прве београдске гимназије, али у сваком житу и кукоља има.
Шта ће нама Европска унија?
Да нам покрену привреду, зар зато? Да би довели FIAT у нашу ЗАСТАВУ. Свака фабрика наша српска радила је пуном паром и капацитетом и 1990. пре него што нам растурише СФРЈ, између осталог и они који нас зову и привољевају да постанемо нова земља чланица ЕУ, и то исте оне која нас је поврх свега и убијала бомбама, чак и не тако давно. Страшно!!! Зар да им још помогнемо у остваривању њихових наума за растурање привредно и војно моћне СФРЈ 1991. године и бомбардовању оронуле али поносне Србије 1999. године?
21. март 2008.
Eлиминација пливача Милорада Чавића само зато што се на победничко постоље попео обучен у мајци с натписом Косово је Србија и заогрнут нашом тробојком. Е, па господо Европејци, то да је Косово у Србији није политика, већ географија!!! А српском сину Милораду свака част и све медаље у будућности.
20. март 2008.
Кошаркаши Партизана у четвртфиналу Евролиге!
Али... Споменућу следеће бар овде...
Када је америчка амбасада паљена, на жалост не и спаљена, влада ове идиотске државе је саветовала својим држављанима, играчима кошаркашког клуба Ефес да не долазе у Београд на утакмицу која је играна само шест дана после споменутих немира у Београду испровоцираних од стране идиотске политике идиотске државне творевине. Елем, у тиму Ефеса беше пет играча плус тренер америчке националности. Кажем да беху пет играча, јер су четворица од њих послушали дебилни савет своје владе и нису дошли у Београд! То је условило да добију отказ у клубу (нису ни Турци мутави), и да што је много битније за нас, оставе клуб на цедилу, те је Партизан савршено лако поразио Ефес у Београду, а затим и у Истанбулу две недеље касније. Велико је питање да ли би смо победили и прошли у четвртфинале да је Ефес био комплетан! У једној утакмици можда, у две не верујем. Ипак су поменута четворица играча америчке националности били носиоци игре Ефеса. Преостали беху: Скуни Пен, дугогодишњи Звездин бек који је упознао све чари Срба и Београда, те није насео на идиотизам своје владе, а и правилно је расуђивао да када му се у Београду ништа није догодило као цигану, неће ни као Амеру :-), јер зна се да гробари мрзе прво цигане, па све остале; Дејвид Блат, легендарни тренер одличног кошаркашког и животног расуђивања, иначе и коуч зборнаје (ала и звучи :-). Свака њима част, остали испаше кукавице илити класични Амери који издаше свој клуб и насеше на медијске и пропагандне будалаштине.
Поента, хулигани из амбасаде, међу којима беше највише гробара несвесно помогоше и своме клубу и на овај начин, осим што излише бес по територији државе која нам је узела 15% наше територије. Ово није фикција једног гробара и хулигана, ово су биле кошаркашке чињенице. Али свакако, сви би смо дали и све титуле, а не четвртфинале, за Вујкетов живот.
15. март 2008.
Представа Чудо у Шаргану коју сам гледао у Атељеу 212! Препоручујем! Представа је одлична, ретко неизвесна радња, тера на размишљање, носи поруку.
21. фебруар 2008.
Упад у америчку амбасаду! Када они упадају и отимају 15% наше територије, зашто да им не упаднемо и не изломимо њихову амбасаду! Био је то сјајан, непоновљив осећај! Штета што је нисмо онеспособили још више, јер остале грађевине у истој тој улици Кнеза Милоша које Американци разорише бомбама, не функционишу већ девет година! Упад у страну амбасаду је упад на страну територију, кршење међународног права, али постоји ли то право после 17. фебруара 2008. године!?
Митинг Косово је Србија! Могло је бити још људи, иако ни 300.000 није мало . Нисте морали красти лопуже баш тада и баш користећи се ситуацијом око Косова! Срам вас било!
17. фебруар 2008.
Отимање Косова у недељу 17. 02. 2008. године.
15. фебруар 2008.

Боравак на Златибору где се одржао 34. симпозијум пољопривредних механизатора и где сам у уторак 5. фебруара 2008. године излагао свој рад на тему "Аутоматизација житних комбајна - стање и трендови".
3. фебруар 2008.
Борис Тадић је нови стари председник.